Kad god te pitam otkad
ovo sa njom traje
ispadne da sve izmišljam
uvek se onaj nevin
zbog istine kaje
pa ti sve laži oprašta
Biću kriva ja
za sva tvoja nedela
to sam napamet već naučila
Sve smo mi krive
krive što smo žive
da bi vi i dalje terali po svome
ma samo teraj al za uvek
ti zaboravi me
prvi put kad burmu izgubiš
pod njenim krevetom
Ja u dubini duše
možda i ne želim
istinu ni da otkrijem
pa kad te čujem kako
noću sa njom pričaš
jastukom glavu pokrijem